Kada pričamo o automobilima iz evropskog D-segmenta, neke da kažemo srednje klase, ponuda je zaista bogata i šarenolika. To su automobili između 20 i 30 hiljada evra, pojedini više pojedini manje od toga, ali uglavnom od svih proizvođača možete naći dosta limuzina ovog tipa da ulaze u taj cenovni rang. Svaki kupac ih naravno selektira po brojnim faktorima. To su npr. faktori sigurnosti (Renault Laguna), performanse (Opel Insignia, Saab 9-3), kvaliteta (Toyota Avensis), dizajna (Alfa 159, Citroen C5, Mazda6), snage marke/brenda (Volkswagen Passat, Opel Insignia) itd. Neki su kombinacija dva ili više faktora, neki imaju mane gde su drugima prednosti i lepo je kada čovek pre kupovine ima predstavu o tome kako je koji model pozicioniran i šta mu je konkurentska prednost. Primetili ste da smo novu Mazdu6 stavili u kategoriju lepih automobila. Ovaj automobil, kojeg smo na test dobili od ovlašćenog uvoznika Mazde, odnosno prodajnog dilera General Auto, ima još nekoliko svojih prednosti i kategorija kojima može pripadati. Nastojaćemo da vam ih u narednom tekstu prezentiramo.



Mazda6 je svojevremeno bio veoma važan automobil za ovu japansku kompaniju. Tokom 2002. godine, >šestica< je pomogla da marka ustoliči svoj novi imidž i napravi tada potpuni zaokret u filozofiji poslovanja. Sa nekadašnjeg strogog akcenta na kvalitet proizvoda kod modela 323 ili 626, čiji je Mazda6 direktan naslednik, prelazi se na temu dizajna koji je uparen sa tim kvalitetom. Promenio se i način imenovanja vozila, te nakon modela oznake 6, dobijamo prvo 2, pa 3, pa 5. Dakle, radi se o vrlo bitnom automobilu za kompaniju i stoga je bio imperativ da nova generacija bude dostojan naslednik. Druga generacija Mazde6 se prvi put pojavljuje na frankfurtskom salonu automobila 2007. godine, a komercijalizovana je u prvom i drugom kvartalu 2008. Postavljena je na novu, značajno modifikovanu GH platformu (koristi je i Ford), a koliko je zapravo bio dobar i napredan prethodni model pokazuje da se spoljašnje dimenzije vozila tek neznatno razlikuju. Novi model je dugačak 4,73 m (+ 5 cm), širok 1,79 m (+ 1,5 cm) i visok 1,44 m (+ 0,5 cm), sa međuosovinskim rastojanjem od 2,72 m (+ 5 cm). Nama je u ovom trenutku bitnije da je karavan verzija nove >šestice< (SportCombi) dugačak 4,77 m, što je za otprilike 7 cm više nego li prethodni model.



Novi i robustan dizajn je taj koji čini veliku razliku između dve generacije modela. Lepota neočekivanog, iliti – Yugen. To je zvaničan naziv za dizajnerski pravac kome pripada nova Mazda6. Izgled je nasleđen od brojnih koncept-vozila viđenih tokom poslednjih godina i sasvim je lepo interpretiran u jedan atraktivan serijski automobil. I ova Mazda6 će se nuditi u 3 različite izvedbe – sedan (4 vrata), liftbek (5 vrata) i karavan. Upravo ovaj poslednji se našao na ispitu u našoj redakciji, stoga ćemo na njega staviti akcenat, iako je sasvim sigurno da će se u našoj zemlji više prodavati limuzine. Bilo kako bilo, karavan (odnosno SportCombi) je sada značajnije diferenciran u odnosu na druge karoserije u ponudi, što se lako može i primetiti gledajući, pre svega, stražnji deo vozila. Nije to više samo nametnuti D-stub na sedan-karoseriju, već jedna potpuno zasebna kreacija. I to veoma lepa. Mnogima su karavani nužno zlo, ali se danas proizvođači ipak trude da ih naprave što atraktivnijim i privlačnijim.



U ovom slučaju je praktično nebitno koju ćete varijantu izabrati, dokle god ima taj sjajni prednji deo! A, hvala Bogu, sva tri modela ga poseduju... Da li su to bile mačije ili ljudske kose oči osnov za nove farove napred, nebitno je. Splet linija koje prožimaju haubu ka prednjoj masci zaista izgledaju efektno i za rezultat imamo apsolutno dopadljiv automobil. Često će vas gledati na ulici, iako Mazda stvarno nikad nije bila izazivač pažnje. I to sve zahvaljujući toj lepoj >njušci<. Sa svih drugih strana deluje skladno uklopljeno i čitava kompozicija zaista zavređuje desetku za dizajn! Opšti utisak je da, iako ovo nije najveći automobil u klasi, niti je čak blizu te lente, on nekako deluje veliko, sa svojim atraktivnim i robusnim dizajnom. Niski prozori, izdužene svetlosne grupe koje i napred i nazad duboko usecaju bočni imidž, široki i istureni rubovi točkova koji unutra kriju 17-ice alu-felne komplikovanog dizajna – sve su to stavke koje čine profilni pogled lepim. Otpozadi se ističu LED stop-svetla, koja su nešto malo uža nego li ona kod limuzine. Mora se napomenuti i zaista sjajna perl-efekt nijansa karoserije, koja se zavisno od spoljne svetlosti preliva iz svetlo sive u svetlo ljubičastu boju. Pored ove, imate izbor od još 7 nijansi karoserije.



Enterijer nije na nivou efektne spoljašnjosti, ali je izdaleka japanski prepoznatljiv po svojoj ergonomiji. On tek na momente deluje efektno, ali to je generalno već viđen dizajn. Monolitna plastika je prožeta sa diskretnim crnim lajsnama visokog sjaja, kao i srebrno obojenim plastičnim dekorima. Iza upravljača stoje analogni pokazivači brzine i obrtaja, koncepta simetričnih prstenova koji je davno lansirala italijanska Alfa, između kojih se nalazi mali pokazivač pređenih kilometara i spoljne temperature. Osvetljenje je narandžasto-crveno i u ovom modelu za 2009. godinu nema više onog plavog prstena osvetljenja oko >cajgera<. Ispred svega toga je trokraki, sportski upravljač presvučen kožom, sa srebrnim aplikacijama i tasterima koji ipak ne odaju neki poseban utisak kvaliteta. Pre bismo rekli da liče na one sa kineskih MP3 prenosivih plejera... Desno je centralni greben koji ima efektan ugao pada na dole i u sebi sadrži prilično veliki audio-uređaj (pomalo konfuznih komandi), ispod kojeg su prekidači automatske klimatizacije, koncetrisani u tri rotirajuća kruga. Povrh svega pomenutog je multifunkcionalni displej u jednom redu simbola, koji sa leve strane prikazuje parametre dvozonske klime, u sredini je RDS radio uređaja, a skroz desno birate da li će stajati digitalni sat, ili će vam kompjuter prikazivati parametre vožnje. Dakle, morate se odlučiti za jedan od dva seta podataka, te nije baš fino kada u kolima nemate sat (jer se dosta korisnika odlučuje da im na displeju stoje podaci bord-kompjutera).



Osim pomenutih crnih lajsni, materijali korišćeni u izradi enterijera su tek osrednjeg kvaliteta i izrade, mada zaista besprekorno uklopljeni i u vožnji su apsolutno bez krckanja! Besprekorno je i sedenje za volanom. Vozač se vrlo lako podešava za uslove vožnje bez obzira na njegove gabarite, što Mazdu6 SportCombi stavlja u red konkurenata nemačkim modelima iz ove klase. Sve lepo pada pod šake, pre svega menjač koji je precizno podešen kako bi zauzimao optimalnu poziciju za rad. Ono što nam se pak nije dopalo jesu sedišta. Preko njih jeste rezistentan i kvalitetan štof, ali loše su profilisana i nedovoljno udobna. Ako >šesticu< poredimo sa ostalim aktuelnim modelima iz klase, moramo istaći da sedište, kako ono za vozača tako i ostala, nisu na visokom nivou. Naravno, nije da na njima sad mogu sedeti samo fakiri, ali ipak bi to moglo da bude malo bolje. Sedeći deo stvara najviše problema jer se stiče utisak kao da sedite na ravnoj klupi. Pozadi je situacija slična – klupa je ravna i relativno tvrda, a komfor ipak pospešuju dva držača za čašu koja se izvlače iz centralnog naslona za ruke. Još jedan plus za zadnju klupu jeste i Karakuri sistem spuštanja sedišta, koja se spuštaju u nivo poda jednostavnim pritiskom na taster u prtljažniku. Veoma komforno rešenje koje ubrzava proces povećanja volumena tovarnog dela. On je u svojoj osnovi zapremine 519 lit, a povećava se do maksimalnih 1751 lit. To je negde u nivou klase kojoj Mazda6 pripada.



Možda najveća prednost enterijera ovog automobila jeste - prostor. Sjajan porodični auto, bez problema unutra pakujete petoro odraslih, uz zaista odličan nivo komfora. On se pre svega ispoljava u prostoru za noge, gde ih pozadi galantno možete i prekrstiti... Mazda6 sveukupno nije velika koliko recimo Ford Mondeo karavan, sa kojim se deli veliki broj delova, ali se to pre svega ispoljava u volumenu prtljažnika pozadi. Kao što rekosmo, napred ima prostora na pretek, a celu sliku kvare tek poneki detalji koje pomenusmo u gornjem pasusu. Tome još možemo pridodati vrlo čudnu i visoko postavljenu ručnu kočnicu i eventualno nedostatak ventilacionih otvora za putnike pozadi. Možda će nekome zasmetati i to što za naše tržište baš i ne možete dobiti vrhunski opremljenu Mazdu6, te se i to primeti u enterijeru. Naš automobil sa testa je TE Plus opreme, koja spada u neku srednju kategoriju, ali čak i najviše serije GT i GTA pomalo kaskaju u odnosu na najopremljenije verzije kod konkurencije.



Osnovna varijanta je oznake CE, koja ipak ima dosta toga. Praktično nisu toliko bitne razlike između modela u različitim linijama opreme, jer i CE poseduje podizače i retrovizore pogonjene strujom, klima-uređaj, 16-ice alu-felne, ABS+EBD+DSC (dinamička kontrola stabilnosti), radio CD/MP3 itd... Nakon baznog modela sledi onaj sa oznakom TE, sa 17-icama felnama, CD uređaj sa šaržerom za 6 diskova, automatskom klimom, senzorima za svetlo i kišu, a naš TE Plus je još imao i atraktivne AFS bi-ksenonske farove, koji se okreću sa vozilom u krivinama, kao i Bose muzičku postavku. To uključuje sistem od ukupno 8 zvučnika, sa eksternim digitalnim pojačalom i nezavisnim subwoofer-om umesto rezervnog točka. To je sve postavljeno u 5.1 sistem, pa tako imamo i centralni zvučnik na komandnoj tabli, ali se išlo tako daleko pa je tu i mikrofon koji služi za obradu šumova u kabini! Zvuk je zaista kvalitetan, ali nam je pomalo falio bas... Stoga smo pokušali da potražimo vufer u gepeku i... Nismo ga našli. Zanimljivo.



Najopremljenije GT i GTA varijante donose nešto malo sportskog karaktera Mazdi6, u vidu alu-felni od 18 inča, modifikovanim spojlerima spolja, papučicama od aluminijuma i polu-kožnim sedištima. Tek u GTA varijanti dobijamo parking senzore (i napred i pozadi), koji su zaista neohodni ovolikom automobilu, te full-kožna sedišta (sa grejanjem) i elektropodesivo vozačevo sedište. Ono što je u ovom delu priče potencijalni problem jeste činjenica da GT i GTA opremu možete dobiti samo uz najsnažnijeg benzinca (2,5 16v) i dizelaša (2,2-MZR CD185). Stoga smo mi praktično vozili najopremljeniju moguću varijantu Mazde6 SportCombi sa 2,2 MZR CD163 dizel-motorom. To je svakako učinilo finalnu cenu niskom, ali postoje kupci u ovoj klasi koji će svakako tražiti nešto više. Valjda zato Mazda i ne uzima veći deo tržišnog kolača od ovog trenutnog, relativno malog.



Šteta, jer je upravo 2,2-MZR CD163 oznaka modela koji pod haubom ima agregat koji najviše paše ovim kolima! Radi se o dizelu poslednje generacije, novom bloku od 2.200 kubika koji je nasledio prvobitnog 2,0 CD140. Nažalost, on ima preko 2.000 kubika i samim tim spada u onu skuplju grupu za registraciju, ali oni koji misle da prelaze veliki broj kilometara će premostiti ovu razliku za tili čas. Iako je većeg obima, unutrašnjost cilindara ipak ne sagoreva previše nafte. Potrošnja na našem testu je iznosila značajno manje od 7 lit/100 km, gde se nismo preterano trudili da ga vozimo ekonomično. U gradu sa normalnom vožnjom potrošnja neće preći 8 lit, a na otvorenom može da se vrti i oko 5 lit! Po papirima prosečna potrošnja iznosi samo 5,5 lit, što ipak nije toliko daleko od istine! Sjajan motor. Veoma je kultivisan, ne čuje se mnogo ni u visokim obrtajima, a poseduje snagu da dobrano zareži. Maksimalna snaga je 163 KS, uz najviše 360 Nm već od 1.600 obrtaja. U stvarnom svetu, (velika) turbina počinje da deluje tek negde oko 2.200 obrtaja ali deluje – itekako! Ubrzanja su snažna i čini vam se da do stotke stižete mnogo brže nego li fabrički izmerenih 9,2 sek. (za SportCombi). Isto važi i za maksimalnu brzinu, koja je barem 10-ak km/h veća od fabričkih 210 km/h. Zasluga verovatno ide sjajnoj aerodinamici, koja kod SportCombi-ja iznosi samo 0,28 Cd otpora.



Neverovatna je lakoća kojom se brzina postiže u ovom vozilu, prosto nemoguće kada to uporedite sa (mizernom) potrošnjom dizela. Japanci su se stoga ipak odlučili za nešto malo tvrđe ogibljenje, verovatno i u želji da budu uz rame sa nemačkim modelima, te su tu ipak zabeležili pokoji minus. Vožnja je tvrda i možemo reći da velika zasluga tome ide i niskoprofilnim pneumaticima. Stoga svakako izbegavajte 18-ice felne (GT i GTA oprema), osim ako vam je stil baš toliko ispred funkcionalnosti. Tvrđe ogibljenje je pak donelo sjajnu upravljivost, posebno sada sa unapređenim elektroservo volanom (EPAS – Electronic Power Assisted Steering). Osećaj kontrole pri većim brzinama je sada izraženiji, a okretanje obruča upravljača znatno lakše prilikom mirovanja vozila. Stabilnost je odlična, mada karavan u kombinaciji sa velikim rastojanjem između osovina nije baš idealan za neku sportsku vožnju. Kočnice su odlične, postojane, i pružaju bezbednost koja je adekvatna za vozilo ove klase (tu su i serijski vazd. jastuci napred, sa strane i zavese). Generalno, vožnja Mazdom6 nije ni na koji način vanredna, osim pomenutnog snažnog (i štedljivog) agregata, koji je zaista sjajan izbor za ovu platformu i ima taman dovoljno snage da maksimalno iskoristi potencijale velikog vozila koje je pogonjeno samo sa prednje osovine. Alternative u ponudi su osnovni benzinac od 1,8 lit. (120 KS), zatim 2,0 sa 147 KS i najsnažniji benzinac sa 2.500 kubika i 170 konja. Svi dizeli se baziraju na istom bloku, ali su razvrstani u tri nivoa snage – 125, 163 i 185 KS.



Nije teško izvesti zaključak iz ove priče. Jasni su nedostaci, jasne su prednosti. Mazda6 SportCombi 2,2 MZR CD163 Te Plus, kako glasi celo ime i prezime ovog automobila, je jedan nešto tvrđi automobil za naše uslove, sa osrednjim izgledom enterijera, nešto tvrđim sedenjem za putnike unutra i sa nekoliko nedostataka u okviru liste opreme. Sa druge strane, radi se o vizuelno atraktivnom karavanu, koji ima sjajnu ponudu prostora unutra i sjajan, moderan dizel-motor. Tu je i još jedna velika prednost ove Mazde, koju do sada u tekstu nismo pominjali. Radi se o ceni. Na našem tržištu, u trenutku pisanja ovog teksta, Mazda identična ovoj sa našeg testa staje nešto malo preko 24.000 evra, što je referentno niska cena za ovoliki automobil sa ovakvim motorom i opremom. Mazdu >bije glas< izuzetno kvalitetnog i dugotrajnog automobila, održava solidnu cenu kao polovnjak, sa razvijenim tržištem polovnih vozila. Malo je pravih razloga zašto bi neko odbio ovakvu ponudu...



Madza6 SportCombi 2,2 MZR CD163 TE Plus na aktuelnoj prodajnoj košta 24.090 evra sa uračunatim PDV-om. Ovaj i druge Mazdine automobile možete pogledati u prodajnom salonu dilera General Auto, u ulici Stevana Prvovenčanog 50, 11000 Beograd, Srbija; tel/fax: 011/3970-544. http://www.generalauto.co.rs.