Informacije

Koèioni sistem25.06.2006. @ 23:27:32
Galerija slika
Poöaljite komentar


Nakon brojnih tekstova u okviru sekcije TECH koji su se ticali problematike kako efikasno pokrenuti automobil, red je da barem jedan posvetimo i tome kako isti efikasno zaustaviti. Glupo je pri√®ati o tome Ň°ta i koliko ko√®ioni sistem zna√®i u voŇĺnji, jasno je da je jedan od najvaŇĺnijih zadataka inŇĺenjera u razvoju jednog novog automobila upravo napraviti Ň°to efikasnije ko√®nice, pritom vode√¶i ra√®una o tipu vozila, nameni i samoj ceni koŇ°tanja sistema. I sami ste svesni koliko se, u poslednjih nekoliko godina, pojavilo novih koncepata i (elektronskih) sistema koji potpomaŇĺu sigurno i delotvorno ko√®enje danaŇ°njih, modernih automobila. Jedan od prvih i revolucionarnih sistema koji je sluŇĺio kao pomo√¶ ko√®ionom sistemu, ABS (>Anti-lock Braking System<), je danas ve√¶ standard na velikoj ve√¶ini vozila i joŇ° malo pa √¶e punih trideset godina otkako je upotrebljen prvi put. Ipak, neke osnove su oduvek bile u potpunosti identi√®ne, pa tako ne√¶e biti problema i komplikacija objasniti osnovni princip funkcionisanja ovog veoma vaŇĺnog sistema. Poluge, hidraulika, ulje, diskovi i doboŇ°i su, verujem, pojmovi sa kojima ste vrlo dobro upoznati, a ve√¶inu od njih danas koristi i polovni Jugo 45 iz osamdesetpete, kao i najnoviji Maybach. I u jednom i u drugom modelu morate nogom pritisnuti pedalu da biste zako√®ili. U slede√¶em tekstu √¶emo se baviti pitanjem kako se tim, relativno laganim pritiskom uspeva zaustaviti neŇ°to toliko veliko i teŇ°ko kao Ň°to je automobil? E sad, tu je i pitanje zaŇ°to je potreban viŇ°e nego duplo manji pritisak na pedalu Maybach-a nego kod spomenutog Jugi√¶a, iako je on par tona teŇĺi? Na kraju teksta √¶e biti i re√®i i nekim modernim reŇ°enjima koji sluŇĺe kao pomo√¶ ovom sistemu.Upoznajmo se, za po√®etak, sa nekim osnovnim problemima iz fizike, koji su od velike vaŇĺnosti za svaki ko√®ioni sistem.



U ovoj pri√®i se sve vrti oko sile (F). Po√®etna, iliti osnovna sila je ona kojom mi pritiskamo papu√®icu ko√®nice nadole. Ideja svega je da ko√®ioni sistem multiplicira (pove√¶a) tu po√®etnu silu, koja bi tako bila viŇ°estruko ve√¶a na samom disku, odnosno doboŇ°u, kojim se automobil ko√®i. Ko√®ioni sistem inkorporira nekoliko svojih delova da bi se to izvelo. Fizika koju je potrebno znati da bismo savladali ove osnove jesu, i to redom: poluga, hidraulika i trenje (frikcija). Poluga √®ini prvi, hidaulika drugi (i najve√¶i), a trenje/frikcija tre√¶i deo ko√®ionog sistema. Kao Ň°to verujem i pretpostavljate, efekat poluge je iskoriŇ°√¶en za po√®etno multipliciranje sile kojom mi delujemo na samu papu√®icu. Dakle, ako imamo jednu jednostavnu polugu sa dva nejednaka kraka (na slici ‚Äď levi je duplo duŇĺi od desnog), primenom sile na duŇĺi krak (zapravo papu√®ica) dobijamo duplo ve√¶u silu na desnom kraku. U stvarnom svetu, kra√¶i desni krak je deo koji dalje vodi do slede√¶eg dela ko√®ionog sistema i ovim jednostavnim principom ve√¶ u startu dobijamo par puta ve√¶u silu koja se dalje prenosi kroz ostatak sistema. Da razjasnimo ‚Äď takva, pove√¶ana sila se ne√¶e izgubiti i ne√¶e nikako oslabiti kroz ostatak sistema. Daljim delovanjem istog ona √¶e se samo pove√¶avati. A za slede√¶e delove sistema se moramo pozabaviti sa hidraulikom. I hidraulika je vrlo jasna ‚Äď imamo zatvoren sistem ispunjen te√®noŇ°√¶u i najmanje dva specifi√®na klipa na krajevima, koji se nalaze u savrŇ°eno zaptivenim cilindrima. Pritisnete jedan kraj (tj. klip) i taj √¶e se pritisak, pomo√¶u te√®nosti u zatvorenom telu, preneti na drugi kraj, tj. klip. Velika prednost ovakve hidraulike jeste da se ova vrsta pritiska, odnosno sila moŇĺe prenositi kroz razgranat i √®esto vrlo duga√®ak sistem. Od kvaliteta zatvorenog tela i osobina primenjene te√®nosti zavisi da li √¶e se sila efikasno preneti sa jednog na drugi kraj. Stoga, ko√®ioni sistem, u svom hidrauli√®nom delu, koristi specijalnu vrstu ulja, na koje komresija ne moŇĺe uticati. Ali, naravno, cilj hidrauli√®nog sistema u kolima jeste da silu sa po√®etnog dela viŇ°estruko uve√¶a do svog krajnjeg dela. Ovaj cilj se postiŇĺe menjanjem dimenzija klipova i cilindara. Kao Ň°to vidite na donjoj slici, kombinacijom uŇĺeg cilindra i klipa manje radne povrŇ°ine na po√®etku sistema (pre√®nik 5cm) i mnogo Ň°ireg cilindra i ve√¶eg klipa na kraju (15cm), dobijamo skoro devet puta ve√¶u silu kao autput! Po sli√®nom principu radi i sistem u automobilu, s tim Ň°to on obuhvata i brojne pomo√¶ne ure√įaje, poput servo-poja√®iva√®a (>power booster<), glavnog cilindra i multifunkcionalnog ventila. Ovi ure√įaji su upravo tim redom postavljeni u sistemu, pa √¶emo i tim redom bliŇĺe pojaŇ°njavati njihovu ulogu i princip funkcionisanja. Nakon multifunkcionalnog ventila, koji je poslednji spomenut, hidraulika se nastavlja vodovima do aktivnih delova ko√®ionog sistema ‚Äď diskova ili doboŇ°a. Tu se zapravo i nalazi drugi kraj, tj. drugi cilindar sa klipom hidraulike, kojim se pomeraju plo√®ice ka disku, odnosno gurtne ka doboŇ°u (deo na koji se odnosi trenje/frikcija). No, o tome neŇ°to kasnije, hajde da sada bliŇĺe pojasnimo spomenute ure√įaje:



  • Servo-poja√®iva√® ‚Äď Osnovna i konkretna uloga ove sprave jeste da olakŇ°a posao voza√®u, tj. da pove√¶a silu koja √¶e se isporu√®iti ka drugom kraju hidrauli√®nog sistema. Uz pomo√¶ vakuuma koji dobija od samog pogonskog agregata vozila (ili posebne vakuum-pumpe kod dizela), servo stvara potrebno pove√¶anje po√®etne sile. KaŇĺem po√®etne, jer se ovaj servo nalazi odmah nakon autputa poluge sa papu√®icom ko√®nice i zapravo nema nikakve direktne veze sa hidraulikom! Njegovo funkcionisanje je neŇ°to sloŇĺenije ‚Äď kroz njegovu sredinu prolazi jedna dvodelna osovina, s jedne strane vezana za spominjanu polugu, dok druga (izlazna) strana vodi ka slede√¶em ure√įaju, glavnom cilindru. Jedan od osnovnih delova ovog servo-poja√®iva√®a jeste jedan mali ventil kojim se ustvari stvara vakuum unutar ure√įaja. Spomenuta osovina je u ovom ure√įaju odvojena, pa tako deo koji je u vakuumu implicira mnogo ve√¶u silu ka autputu.




  • Glavni cilindar ‚Äď Njega ste verovatno imali prilike da vidite, ako ste otvarali haubu svog (ili ne√®ijeg) automobila. Ovo je zapravo po√®etni cilindar sa klipom hidrauli√®nog sistema, iznad kojeg se nalazi rezervoar za ko√®iono ulje. On je, iz sigurnosnih razloga, podeljen u dva dela, a i sam cilindar u sebi, iz istih razloga, sadrŇĺi dva klipa. Dakle, ako slu√®ajno do√įe do curenja te√®nosti iz hidraulike (Ň°to je najopasnija stvar koja se moŇĺe desiti), ne√¶e se u potpunosti izgubiti sposobnost ko√®enja. Stoga i postoje dva odvoda iz ovog cilindra ‚Äď jedan koji vodi ka prednjim i drugi koji vodi ka zadnjim to√®kovima. Ova sprava sadrŇĺi i poseban senzor, koji obaveŇ°tava voza√®a u slu√®aju curenja/gubitka ulja. Unutar samog cilindra su, kao Ň°to vidite na slici, klipovi postavljeni jedan za drugim i svaki je zaduŇĺen za jednu od odvodnih cevki. Pritiskom na pedalu ko√®nice, prvo smo aktivirali sistem poluge, koji dalje aktivira i pomera napred osovinu u servo-poja√®iva√®u. Servo multiplicira ovu silu i njegova autput osovina, u istom pravcu dalje pokre√¶e prvi od dva klipa unutar glavnog cilindra. Prvi klip tako kre√¶e napred i, pomo√¶u te√®nosti (ulja) i opruga koje se nalaze izme√įu dva klipa, pokre√¶e i drugi klip. Imajte na umu da su klipovi savrŇ°eno zaptiveni sa unutraŇ°njim zidovima glavnog cilindra, tako da je njihovo kretanje i delovanje na ko√®iono ulje maksimalno efikasno. Stoga oni proizvode istu silu i nju na taj na√®in Ň°alju dalje kroz sistem vodova, koji je u potpunosti ispunjen spomenutim ko√®ionim uljem. U startu su to dva voda, zbog ve√¶ objaŇ°njenih sigurnosnih razloga. Te dve cevi dalje vode hidrauliku do slede√¶eg (pomo√¶nog) ure√įaja, koji se nalazi u neposrednoj blizini.




  • Multifunkcionalni ventil ‚Äď Naziv multifunkcionalni je dobio jer se sastoji iz (naj√®eŇ°√¶e) tri razli√®ita ure√įaja, spojena u jednu celinu. Dva voda iz glavnog cilindra prvo nailaze na ventil koji sluŇĺi za pravilnu raspodelu ko√®ione sile na to√®kove zadnje, odnosno prednje osovine. Ovaj ventil imaju samo automobili koji imaju napred disk, a pozadi doboŇ° ko√®nice, i to zbog poznatog efekta da disk ko√®nice uvek ko√®e pre nego doboŇ°i. Ako ovakav automobil ne bi imao ovaj ventil, prvo bi se ko√®ilo prednjim to√®kovima, Ň°to i nije baŇ° poŇĺeljno sa aspekta bezbednog zaustavljanja. Tako ovaj ventil izvesno (vrlo kratko) vreme ne dozvoljava pritisku da ode ka ko√®nicama (diskovima) napred. Naravno, kako je jedna cev koja dolazi iz glavnog cilindra namenjena prednjim, a druga zadnjim to√®kovima, ovaj ventil lako moŇĺe napraviti selekciju Ň°ta je napred a Ň°ta je pozadi. Drugi deo multifunkcionalnog ventila jeste zapravo jedna vrsta prekida√®a. Sa jedne strane ulazi jedna, a sa druge strane druga cev iz glavnog cilindra. U sredini ovog prekida√®a imamo jedan mali klip koji, ako pritisak popusti na jednom od ova dva voda, ide levo ili desno i tako ustvari aktivira poseban prekida√®. Tako se voza√® u kabini obaveŇ°tava da je na jednom od ova dva voda pritisak popustio, najverovatnije zbog curenja. I, na kraju, tre√¶i i izlazni deo ovog ure√įaja je ventil koji reguliŇ°e koli√®inu pritiska koji √¶e i√¶i na prednje, odnosno na zadnje to√®kove. Ovo zavisi od tipa vozila, ali kako su naj√®eŇ°√¶a ona sa motorom napred, objasni√¶emo funkcionisanje na njihovom primeru. Dakle, automobili su naj√®eŇ°√¶e teŇĺi napred nego li nazad. Stoga je potreban mnogo ve√¶i pritisak na ko√®nice napred, kako bi se uspostavio balans koji voza√® i o√®ekuje prilikom ko√®enja, posebno onog naglog (znate ono kad se pri takvom ko√®enju zadnji kraj naglo izdigne?). Za ovo je upravo zaduŇĺen taj tre√¶i deo multifunkcionalnog ventila, nakon kojeg sistem vodova nastavlja dalje ka samim to√®kovima.




A pri samim to√®kovima, kao Ň°to ve√¶ znamo, mogu da se nalaze doboŇ°i ili diskovi. Logi√®no, rad i jednog i drugog tipa zavisi od pritiska, tj. sile dobijene putem hidrauli√®nog sistema, o kojem smo gore detaljno pri√®ali. Kako je glavni cilindar (sa sve svojim klipovima) bio po√®etak ove hidraulike, moramo o√®ekivati i jedan cilindar (sa klipom) na kraju sistema. Kako smo na samom po√®etku objasnili, da bi se pove√¶ala sila po√®etni cilindar mora biti manji (sa uŇĺim klipom), a krajnji ve√¶i (sa Ň°irim klipom). Upravo tako i izgleda ko√®ioni sistem u automobilima, a uproŇ°√¶enu Ň°ematiku, koja √¶e, verujem, pojasniti dosta toga, moŇĺete videti na po√®etku ovog paragrafa. Dakle, i doboŇ°i i diskovi imaju svoj cilindar sa klipom, koji zapravo pomeraju sklopove kojima se vozilo ko√®i. Oduvek je bilo nejasno zaŇ°to su proizvo√įa√®i automobila toliko √®ekali na upotrebu disk-ko√®nica. To kaŇĺemo s obzirom da je taj sistem nekako najlogi√®niji za primenu. Hajde sad konkretno. DoboŇ° ko√®nice su danas vrlo retke i u 99% slu√®ajeva se koriste za zaustavljanje to√®kova samo sa zadnje osovine. Jedini konkretan razlog za to je Ň°to se time umnogome olakŇ°ava sistem za aktiviranje ru√®ne, tj. parking ko√®nice, koja uvek ko√®i samo to√®kove pozadi. U svakom slu√®aju, ovaj tip ko√®nica je ime dobio po doboŇ°u, koji je ustvari spoljni, rotiraju√¶i deo sklopa. U unutraŇ°njem delu se nalaze dve gurtne, koje su blizu rotiraju√¶eg doboŇ°a i koje se pomeraju/aktiviraju pomo√¶u cilindra, njegova dva klipa i sloŇĺenog sistema opruga. Dakle, Vi pritisnete papu√®icu ko√®nice, sila pro√įe kroz √®itav sistem, do√įe do (zadnjih) to√®kova i aktivira spomenute klipove u cilindru pri doboŇ°u. Jedan klip, pomo√¶u sistema opruga, pomera jednu, a drugi klip drugu gurtnu, koje se sabijaju uz doboŇ° koji se okre√¶e. Tako se vrŇ°i ko√®enje doboŇ°-ko√®nicama, dakle, po sli√®noj osnovi kao i sami diskovi ‚Äď pomo√¶u trenja/frikcije. Stoga se, naravno, ovi delovi i troŇ°e, pa je posle izvesnog vremena rada neophodna zamena gurtni i, re√įe, obrada doboŇ°a. Obrada doboŇ°a se svodi na obradu njegove unutraŇ°nje, radne povrŇ°ine, sa kojom on ima kontakt sa gurtnama. Ta povrŇ°ina mora biti ravna, kao i ona na gurtnama. Spomenuli smo i da je primena doboŇ° ko√®nica vaŇĺna zbog parking ko√®nice. VaŇĺna je jer je njeno aktiviranje vrlo prosto i samim tim i jeftinije za izradu ‚Äď ru√®na ko√®nica je sajlom, kroz kablove, vezana sa dve omanje Ň°ipke unutar sklopa doboŇ°a. Njenim pomeranjem pomeraju se i ove Ň°ipkice, koje vrlo jednostavno ko√®e, tj. priljubljuju gurtne trajno za doboŇ°. Usled sve ve√¶ih zahteva i ubrzanog razvoja novih tehnologija u automobilskoj industriji, doboŇ°-ko√®nice danas sve manje nalaze primenu, najviŇ°e zbog svoje vrlo ograni√®ene efikasnosti. Proizvo√įa√®i koji ih joŇ° uvek koriste rade to uglavnom zbog uŇ°tede u troŇ°kovima.




Sa druge strane, disk-ko√®nice su danas najrasprostranjenije. Njihov sklop je jednostavniji i zna√®ajno efikasniji od onog kod doboŇ°a. Kao Ň°to pretpostavljamo i znate, osnovni delovi tog sklopa jesu disk, kljeŇ°ta i plo√®ice. Danas postoji veliki broj razli√®itih varijacija disk-ko√®nica, ali je naj√®eŇ°√¶i tip sa samoventiliraju√¶im diskovima i sa jednim, pomi√®nim kljeŇ°tima. Taj √¶emo i mi uzeti u obzir. Kao Ň°to vidite na popre√®nom preseku sklopa, cilindar sa jednim klipom se nalazi sa desne strane diska, na strani ka motoru vozila. Putem hidraulike, ko√®iono ulje pomera ovaj klip ka napred, tj. ka rotiraju√¶em disku. Telo ovog cilindra, u kojem se klip nalazi, zapravo predstavljaju kljeŇ°ta, na koje su dalje smeŇ°tene plo√®ice (sa jedne i sa druge strane diska). Nakon Ň°to, usled primene sile, unutraŇ°nja plo√®ica do√įe u kontakt sa unutraŇ°njom stranom diska, preostala sila se distribuira u suprotnom smeru i tako deluje na suprotni, unutraŇ°nji zid cilindra. U tom cilindru se nalazi klip, koji je upravo pomerio unutraŇ°nju plo√®icu ka disku. UnutraŇ°nji zid tog cilindra su, kao Ň°to rekosmo, kljeŇ°ta, koja se sad pomeraju ka unutra (ka motoru vozila), pribliŇĺavaju√¶i tako spoljaŇ°nju plo√®icu ka spoljaŇ°njem delu rotirajui√¶eg diska. Tako se identi√®na sila aplicira na obe plo√®ice i sa obe strane diska. Naravno, dva je minimalan broj ovih plo√®ica, a moŇĺe ih biti i √®etiri, Ň°est, osam... zavisno od potrebe. Naravno, one se troŇ°e i mogu√¶e ih je koristiti sve dok se ne potroŇ°e do dela koji je vezan za elektr√®ni sistem automobila. Tada senzor uklju√®uje posebnu lampicu (ili bilo koji drugi obaveŇ°tajni interfejs) koja ukazuje voza√®u na zamenu ko√®ionih plo√®ica. Ako se plo√®ice ne zamene na vreme, one mogu ishabati i oŇ°tetiti same diskove, pa √¶e biti potrebna i njihova obrada. Radna povrŇ°ina diskova mora biti ravna, zbog Ň°to ve√¶e efektivne ko√®ione povrŇ°ine. Pored toga, diskovi imaju problema i sa zagrevanjem. Osnovi fizike nam ukazuju da automobil, u pokretu, poseduje odre√įenu koli√®inu kineti√®ke energije. Ko√®enjem, mi smanjujemo tu koli√®inu energije, koja se tada konvertuje u toplotu. Toplota se javlja upravo na diskovima, koji stoga moraju posedovati odre√įeni sistem za hla√įenje. PreviŇ°e toplote povla√®i i sve loŇ°ije i loŇ°ije ko√®ione performanse, pa tako diskovi, u svom srediŇ°njem delu, imaju splet otvorenih kanala koji sluŇĺe za hla√įenje. Ovo je i najve√¶i problem sa kojim se susre√¶u npr. proizvo√įa√®i sportskih automobila, jer toplota diskova pri ekstremnim ko√®enjima moŇĺe dosti√¶i i 1000 Celzijusovih stepeni! Najefikasnije reŇ°enje je, za sada, ponudio nema√®ki Porsche - diskove proizvedene od posebne vrste visoko-rezistentne keramike. Oni se mnogo teŇĺe zagrevaju, Ň°to poboljŇ°ava efikasnost ko√®nica. Treba spomenuti i to da, u slu√®aju da vozilo nema doboŇ°-ko√®nice, parking ko√®nica funkcioniŇ°e preko posebnog sistema, koji je nezavistan od √®itavog hidrauli√®nog sklopa. Sajlom se ru√®na ko√®nica posebnim putem povezuje sa kljeŇ°tima na zadnjim to√®kovima.




U stalnoj teŇĺnji za pove√¶anjem sigurnosti u√®esnika u saobra√¶aju, u poslednjih par decenija se sve viŇ°e razvijaju posebni, nezavisni, elektronski sistemi koji pospeŇ°uju rad √®itavog ko√®ionog sistema automobila. Najpoznatiji i naj√®eŇ°√¶e primenjivani sistem je svakako ABS, to jest >Anti-lock Braking System< (ili u originalu na nema√®kom - >AntiblockierSystem<). On, kao i ostali elektronski sistemi, nije konkretan deo osnovnog ko√®ionog sklopa u automobilu. ABS je poseban ure√įaj sa zasebnim sistemom, koji pomaŇĺe sigurnije i kontrolisanije naglo zaustavljanje vozila. Tvorac je nema√®ki Bosch, koji ovaj sistem razvija po√®ev joŇ° od kraja tridesetih godina proŇ°log veka. Me√įutim, tek 1978. godine je ABS prvi put primenjen u jednom serijskom automobilu, naravno ‚Äď u Mercedes-ovoj S-klasi. Tokom slede√¶ih dvadeset i kusur godina, on je zna√®ajno usavrŇ°en i danas ve√¶ predstavlja standard velike ve√¶ine novih automobila. Sastoji se iz √®etiri osnovna dela ‚Äď senzori, ventili, pumpa i kontroler. Senzori se (naj√®eŇ°√¶e) nalaze na svakom od √®etiri to√®ka i sluŇĺe da ABS prepozna situaciju kada bi neki od to√®kova mogao da se u potpunosti zako√®i (>zaklju√®a<). Ideja svega jeste da se, prilikom naglog ko√®enja, to√®kovi ne zautave u potpunosti. Tada se gubi kontrola na automobilom, koji moŇĺe otklizati u nepoŇĺeljnom pravcu. ABS ne dozvoljava da se to√®kovi tako uko√®e i time daju mogu√¶nost voza√®u da normalno upravlja vozilom, iako je pedala ko√®nice pritisnuta do kraja. Dakle, ventili prepoznaju potencijalni trenutak kada √¶e se to√®kovi zaustaviti, o tome obaveŇ°tavaju elektri√®ni kontroler (glavni procesor ABS-a), koji dalje Ň°alje informacije ka ventilima. Ventili su vezani za hidrauli√®ni deo ko√®ionog sistema, i to posle glavnog cilindra. Oni imaju mogu√¶nost da u jednom trenutku delimi√®no ili u potpunosti zaustave pritisak, koji bi se aplicirao dalje ka diskovima/doboŇ°ima. Stoga, iako je naŇ°a noga √®vrsto na pedali ko√®nice, ABS moŇĺe da dozvoli rotiranje jednog ili viŇ°e to√®kova. Tako se dobija mogu√¶nost kontrolisanja vozila pri naglim ko√®enjima i zna√®ajno se skra√¶uje zaustavni put na suvim podlogama. Ako ste ikada vozili i naglo zako√®ili automobil koji poseduje ABS, verovatno ste primetili karakteristi√®no >pulsiranje< papu√®ice u trenutku ko√®enja. To manifestuje rad ovog sistema, koji √®ak do 15-20 puta u sekundi moŇĺe da otvori i zatvori spomenuti ventil i tako omogu√¶i sigurno i pravolinijsko zaustavljanje, bez >zaklju√®avanja< to√®kova. Najmoderniji sistemi danas imaju √®etiri senzora sa ukupno √®etiri kanala, tj. √®etiri ventila. Dakle, svaki kontroliŇ°e po jedan to√®ak i time se joŇ° viŇ°e pove√¶ava efikasnost. Me√įutim, brojne studije su pokazale da se ABS ne snalazi baŇ° najbolje na klizavijim podlogama. Na suvim se ko√®ioni put zna√®ajno smanjuje, ali se na snegu, ledu, blatu i sli√®nim podlogama on zna√®ajno pove√¶ava! Pored toga, mnogi ljudi nisu svesni efekta koji ovaj sistem proizvodi, pa neiskusni voza√®i √®esto puŇ°taju papu√®icu ko√®nice usled vrlo snaŇĺnog >pulsiranja< iste. Savet: ako vozite automobil koji je opremljen ovim sistemom, pri naglom ko√®enju uvek drŇĺite ko√®nicu pritisnutu do kraja i upravljajte volanom po potrebi. Ako automobil nema ABS, onda je poŇĺeljno simulirati njegov rad brzim i snaŇĺnim pritiskanjem i otpuŇ°tanjem papu√®ice. >Anti-lock Braking System< je vezan i za ostale sisteme koji se ti√®u ko√®enja - >Brake Assist<, >Cornering Brake Control<, pa √®ak i ESP (>Electronic Stability Program<), koji pronalazi pravilnu putanju vozila u krivinama pomo√¶u velikog broja laganih ko√®enja to√®kova. Jedan od danas naj√®eŇ°√¶ih i najvaŇĺnijih, od svih gorespomenutih, jeste >Brake Assist<.




BA (>Brake Assist<) je ure√įaj, odnosno sistem koji otvara brojna vrata drugim idejama o prevenciji saobra√¶ajnih nezgoda. Sam po sebi, on nastoji da, uz pomo√¶ posebnih pumpi, u trenutku pove√¶a pritisak/silu u ko√®ionom sistemu i time preduhitri voza√®a u naglom ko√®enju. BA sistem pomo√¶u senzora na samoj papu√®ici ko√®nice i onih koji mere brzinu vozila pretpostavlja potencijalno naglo ko√®enje i tako vrlo brzo moŇĺe reagovati sa velikim pritiskom unutar ko√®ionog sistema. Ovaj ure√įaj je razvijan od strane Daimler-Benz-a tokom devedesetih godina proŇ°log veka, a poga√įajte u kom je modelu automobila doŇĺiveo svoju premijeru 1996. godine? Osnovu BA sistema je Mercedes dalje iskoristio za kreiranje novih ure√įaja, pa tako danas imamo novu generaciju >BAS Plus<. On se ugra√įuje u najnoviju S-klasu oznake W221 i najve√¶i novitet jeste primena senzora radarskog tipa, koji mere i odstojanje u odnosu na automobil ispred. Stoga, ako se distanca naglo smanji ‚Äď ko√®nice pripremaju veliki pritisak u sistemu i osloba√įaju ga i na najlakŇ°i pritisak noge na papu√®icu. Tako √¶ete sigurno sa√®uvati prednji deo vozila od kontakta, ali teŇ°ko i zadnji ako je neko iŇ°ao iza Vas... Dalja implementacija BA sistema se odnosi i na najnoviji >Distronic Plus<. Ovaj sistem sada ima mnogo manje veze sa samim voza√®em, potpuno je automatski i reguliŇ°e distancu izme√įu vozila na putu, pove√¶avanjem pritiska u ko√®ionom sistemu iako pedala nije pritisnuta. Postoji i niz drugih ure√įaja sa kojim BA ima vezu, Ň°to samo pokazuje njegov zna√®aj. Sve to ukupno pokazuje koliko je sloŇĺen, pa samim tim i bitan jedan moderan, ko√®ioni sistem. Sve izneto u prethodnom tekstu predstavlja samo osnove √®itave pri√®e; u praksi je to sve sloŇĺenije, komplikovanije i razgranatije.


KategorijaOcena (5 - 10)
UKUPNO0.00